• 2
  • DSC 4570
  • DSC 4569
  •  DSC0078
  •  DSC0069
  • gimn2
  •  DSC0047 (2)
  • DSC 4580

Претрага

Распоред наставе. Алати и упутства за наставу на даљину.
Кликни на слику за детаље.
COVID-19

Речник сувишних речи

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна

Књижевно вече и разговор са ауторком Речника сувишних речи одржано је у среду 2. 10. 2019. год. у у сали Омладинског центра.

Опширније...

УЧЕНИЦИ ГИМНАЗИЈЕ ,,ВУК КАРАЏИЋ“ НА ЛЕТЊЕМ КАМПУ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна

Летњи камп медијске писмености у оквиру пројекта ,,Дигитални погон" реализован је на Копаонику у периоду од 15. до 20. августа. Међу средњошколцима из више градова Србије нашле су се и три ученице наше Гимназије.

Опширније...

Идоли пећине Френсиса Бејкона

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна

Нови век се развија од пада Цариграда под османску власт (1453.), па до Хегелове смрти (1831.). Значајан је због уједињења западне и источне цркве (Фирентинска унија). Један од познатих филозофа овог доба био је Плетон који се залагао за обнову Платонове филозофије. Развија се холизам, односно целовит поглед на стварност. Ренесанса ствара веровање у људски разум. Поред много филозофа модерног доба значајан је и Френсис Бејкон, који се бавио питањем методе. Он је рођен 1561. године у Лондону. Био је посланик у парламенту и заузимао високе политичке положаје. Његова дела су „Нови органон“ и „Нова Атлантида“.Он је говорио о идолима као о лажним појмовима у људском уму. Френсис Бејкон говори за идоле пећине да је човек инспирисан својим искуствима, знањима, погледима на свет. Та искуства су продукт васпитања, књига, ауторитета. Свачија „пећина“ је различита и подстакнута нечим исконским у најранијем периоду одрастања.

idoli pecine

Свако је несвесно затворен у своју „пећину“. Човек је стицао разна знања, искуства онаква каква му се пласирају. Нико не може изабрати и свесно одредити шта ће на њега да утиче. Ми се често боримо са својим идејама, предрасудама и појмовима значајним за нас не знајући одакле они потичу. Ретко ко може открити њихово дубинско значење. Данас је врло честа појава утицаја васпитања на живот човека као личности. Оно што је детету усађено у детињству врло често остаје за цео живот у њему. Такође, ауторитативна личност у породици ће скоро увек имати велики утицај на однос према свету неке особе, а нарочито детета. Овај проблем ретко ко схвата и много га је тешко превазићи, За његово превазилажење је потребно велико животно искуство и прочишћење ума од непотребних, лажних идеја и појмова. Треба најпре размишљати о свом зивоту као о личној ствари, а потом о својим идејама и циљевима, затим разбити унутрашњу везаност за прошлост којом смо испуњени и формирати нове ставове и исправне мисли. Стално преиспитивање разума и знања доводи до открића нове личности која ће бити способна да оствари себе.

Френсис Бејкон тврди да је снага ума потребна да открије границу између лажних и правих појмова, да треба почети са исправним размишљањем, јер је моћ знати исправно размишљати. До тога се може доћи само филозофијом.

Тодоровић Анђелија - IV5

Унапређивање медијске писмености

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна

Новосадскa новинарскa школa je 9. априла у лозничкој гимназији реализовала радионицу "Унапређивање медијске писмености мпадих". У радионици су учествовала 22 ученика првог и трећег разреда. Пројекат Унапређивање медијске писмености код младих има за циљ да путем радионица унапреди ниво медијске писмености ученика основних и средњих школа, посебно у области критичке анализе садржаја објављних како у традиционалним тако и у новим медијима, са посебним акцентом на препознавање и анализу лажних и манипулативних медијских садржаја. У радионици су комбиновани теоријски и практичан рад у коме су ученици уз помоћ предавача самостално анализирали прототипичне примере манипулативних, лажних али и штетних медијских садржаја. Предавачи су код ученика унапређивали концепт одговорности за садржаје које самостално креирају и објављују на интернету.

IMG 20190409 122058

Есеј из филозофије

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна

Ко су флозофи?

Филозофију преводимо као љубав према мудрости, дакле она је базирана на мудрости, она се бави нашим бивствовањем и тежи да стално „будемо на путу“, умном али и физичком. Из овога закључујемо да је филозофија уско повезана са мудрошћу. Људи који теже да достигну истину вековима тргају за њом и можемо их сматрати најистрајнијим, најумнијим и најрационалнијим људима. Они излазе из оквира наметнуте стварности и називају се филозофи.

Као што се Талес пита како је настала Земља, Леукипа и Демокрита занимају атоми, Аристотела мудрост, Парменида биће, Ксенофана бог, Питагору бројеви, Анаксимена ваздух и душа, Епедоклеа љубав, мржња и божанство... све ово доводи ме до закључка да се филозофи у основи баве целокупном стварношћу, истражујући оно људском уму недостижно.

Mи трагамо за свиме необјашњивим, трагамо за одговорима које нам питања које наша пожуда за мудрошћу намеће. Одговоре можемо пронаћи само ако их свесно, умно, својим рационалним и умним духом тражимо и спознајемо, а филозофи то могу.

Ко су филозофи

Како су филозофи развијали филозофију? Стари Грци су желели да се посвете култури и свом духу, људски разум се подизао на виши ниво, тако што је човек промишљао, излазио је из окова наметнуте стварности, имао је слободу мудровања и промишљања у свом друштву, друштву филозофа. Они нису желели пролазност. Они су желели нешто трајно, чинећи људском уму неразумно и недостижно блиским и разумним. Филозофи својом слободом мишљења, својом спознајом стварности свет виде онакав какав јесте.

И сам Аристотел наговештава да сви треба да прибегнемо филозофији, истичући да је умни живот одраз највишег задовољства. А зашто? Зато што филозофи не гледају само у наметнутом правцу, они су способни да стварност напусте и посматрају је из друге перспективе, оне која даје одговоре на многа наша питања.

Из свега наведеног сматрам да сви треба да прибегнемо филозофији и да сами постанемо филозофи. То је способност сагледавања стварности која нуди рецепт за леп живот. Мислим да су слободно умно мишљење, мудрост и разум особености које су нам подарене да бисмо живели живот онако како и треба, као што то филозофи чине. Дакле, изађимо из окова заточености и уживајмо у покушају да и сами будемо филозофи.

Игор Васић IV1

Професор Мирко Марковић