Унапређивање медијске писмености

• Штампа
• Ел. пошта

Новосадскa новинарскa школa je 9. априла у лозничкој гимназији реализовала радионицу "Унапређивање медијске писмености мпадих". У радионици су учествовала 22 ученика првог и трећег разреда. Пројекат Унапређивање медијске писмености код младих има за циљ да путем радионица унапреди ниво медијске писмености ученика основних и средњих школа, посебно у области критичке анализе садржаја објављних како у традиционалним тако и у новим медијима, са посебним акцентом на препознавање и анализу лажних и манипулативних медијских садржаја. У радионици су комбиновани теоријски и практичан рад у коме су ученици уз помоћ предавача самостално анализирали прототипичне примере манипулативних, лажних али и штетних медијских садржаја. Предавачи су код ученика унапређивали концепт одговорности за садржаје које самостално креирају и објављују на интернету.

Есеј из филозофије

• Штампа
• Ел. пошта

Ко су флозофи?

Филозофију преводимо као љубав према мудрости, дакле она је базирана на мудрости, она се бави нашим бивствовањем и тежи да стално „будемо на путу“, умном али и физичком. Из овога закључујемо да је филозофија уско повезана са мудрошћу. Људи који теже да достигну истину вековима тргају за њом и можемо их сматрати најистрајнијим, најумнијим и најрационалнијим људима. Они излазе из оквира наметнуте стварности и називају се филозофи.

Као што се Талес пита како је настала Земља, Леукипа и Демокрита занимају атоми, Аристотела мудрост, Парменида биће, Ксенофана бог, Питагору бројеви, Анаксимена ваздух и душа, Епедоклеа љубав, мржња и божанство... све ово доводи ме до закључка да се филозофи у основи баве целокупном стварношћу, истражујући оно људском уму недостижно.

Mи трагамо за свиме необјашњивим, трагамо за одговорима које нам питања које наша пожуда за мудрошћу намеће. Одговоре можемо пронаћи само ако их свесно, умно, својим рационалним и умним духом тражимо и спознајемо, а филозофи то могу.

Како су филозофи развијали филозофију? Стари Грци су желели да се посвете култури и свом духу, људски разум се подизао на виши ниво, тако што је човек промишљао, излазио је из окова наметнуте стварности, имао је слободу мудровања и промишљања у свом друштву, друштву филозофа. Они нису желели пролазност. Они су желели нешто трајно, чинећи људском уму неразумно и недостижно блиским и разумним. Филозофи својом слободом мишљења, својом спознајом стварности свет виде онакав какав јесте.

И сам Аристотел наговештава да сви треба да прибегнемо филозофији, истичући да је умни живот одраз највишег задовољства. А зашто? Зато што филозофи не гледају само у наметнутом правцу, они су способни да стварност напусте и посматрају је из друге перспективе, оне која даје одговоре на многа наша питања.

Из свега наведеног сматрам да сви треба да прибегнемо филозофији и да сами постанемо филозофи. То је способност сагледавања стварности која нуди рецепт за леп живот. Мислим да су слободно умно мишљење, мудрост и разум особености које су нам подарене да бисмо живели живот онако како и треба, као што то филозофи чине. Дакле, изађимо из окова заточености и уживајмо у покушају да и сами будемо филозофи.

Игор Васић IV₁

Први филозофи

• Штампа
• Ел. пошта

Уметност и филозофија

• Штампа
• Ел. пошта

Уметност и филозофија

Постоји мишљење да се о уметности и лепоти не може говорити . Пре свега због тога што се не може избећи субјективност или субјективни став. О томе би дакле требало ћутати , али сваки стваралац и посматрач уметничког дела може да заузме и мислилачки став.

Када зађемо у поље мисли, зашли смо у поље филозофије. Однос филозофије према уметности један је од есенцијалних проблема са којима су се филозофи бавили. Сви смо свесни да је током историје свака врста уметности представила неку свакидашњу тему на себи својствен начин . Али, није једина алатка примарно употребљена за илустровање. Наиме, сличан процес презентовања одређеног предмета се може препознати и у филозофији, која у многоме чему може да се поистовети са не тако класичном врстом уметности .

Уметност и филозофија у овом контексту представљају јединство описа сваког дела наше искуствене спознаје: љубав, мудрост, религија, смрт и живот. А потврда томе су у великој мери запажени ,,одметници’’ који су кроз историју комбиновали оба начина у својим делима, па тако имамо књижевнике који су писали филозофске есеје, али и филозофе који су се бавили књижевношћу. Увођење појма бесмисла и апсурда у ,,Странцу’’ Албера Камија, безличност, сатирика и базични описи Бекетове анти-драме једни су од примера који дубоко у себи полазе од филозофије, а ипак су доведени до највишег ранга књижевне уметности.

И уметност и филозофија су одскочна даска за излазак са света привидне стварности у далеке погледе које де свако доживети и разумети различито. Никада нећемо успети да одгонетнемо како мозак уметника и филозофа заправо функционише, али несумњиво је да значајно доприносе развоју културе кроз своја дела која ће живети све док живи и само човечанство. Имајудћ то на уму, колико год можда да ми се то све привиди или бар донекле разумем сама дела, свестан сам великог успеха који су постигли.

Тачно је да они свет виде много другачије од ,,обичног’’ човека, али у многоме му помажу да се он у том свету снађе и да га лакше разуме . Аристотел посебно наглашава способност уметничког дела да изазове прочишћење. Катарза је стање у коме се наша сећања прочишћавају, а спознаја узвишених идеја постаје блиска.

Када год нешто не разумем, ја се вратим највећим остварењима човековог ума под корицама. Тамо све пише, све ситуације могу да препознам и увидим кључан корак који води до решења. Колико је то добро, нисам сигуран. У том тренутку свакако јесте, али ако мало дубље размислим увиђам неку правилност. Сви догађаји се понављају, остају непромењени док се време, место и ликови смењују. Све је исто, само упаковано у мало финије рукавице . Више смо напредовали у физичком смислу, постигли запањујућ технолошки и научни напредак, али људски разум је остао изворно исти, није уопште еволуирао током векова, а све је материјално отишло далеко испред нас. Богатији смо, а сиромашнији. Постаћемо ,,лутке’’ наших играчака.

 Дакле, уметности и филозфија, иако су много критиковане и ословљаване са неспојивим и непотребним, представљају ослонац на ком се темељи друштво и друштвени поредак и не сме да се заборави, јер има велики значај и широку примену.

Никола Маринковић IV- 1