Беконова критика идола
Почев од италијанске ренесансе у 15. веку, преко доба просветитељства у 18. веку, поглед на свет и институције средњег века губили су значај, а развијали су се изразито модерни облици. Радикалне промене у европској цивилизацији могле су се видети на сваком ниваоу друштва. На политичком плану, централна влада је ојачала на рачун феудалних и верских власти. На верском плану, појава протенстатизма расцепкала је јединство хришћанског света. На културном плану, свештенство је изгубило монопол над образовањем, а средњевековна усмереност ка небеском царству уступила је место секуларном гледишту у књижевности и уметности. У току тих векова, постепено се јављао модерни поглед на свет, а наука је постала велика нада будућности.
Френсис Бекон (1561.-1626.), енглески државник и филозоф, снажно је подржавао напредак науке и научног метода. Метод који је Бекон заступао, као пут ка истини и корисном знању, био је индуктивни приступ - који подразумева пажљиво осматрање природе и систематско сакупљање података, извлачење општих закона из познавања појединости и проверу закона кроз непрекидне експерименте. Бекон је сматрао да знање треба да нам омогући да употрбимо природу у корист људи. Презентацију: Беконова критика идола - можете преузети овде.