• gimn2
  • DSC 4570
  • DSC 4580
  • DSC 4569
  •  DSC0069
  •  DSC0047 (2)
  • 2
  •  DSC0078

Претрага

Есеј из филозофије

Оцена корисника:  4 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда неактивна
 

Да ли су филозофи срећни?

Филозофија у буквалном преводу јесте љубав према мудрости, заправо она се у основи бави животом и тежи да човек уз помоћ своје пробуђене свести „буде стално на путу“. Из свега наведеног можемо закључити да је мудрост од примарног значаја за филозофију, а људи који су успели да досегну до ње сматрали су се вековима не само најумнијим, најостваренијим, већ можда и најсрећнијим људима. Дакле можемо поставити питање: Да ли су филозофи заиста срећни?


Питање среће јесте једно универзално питање, а ако знамо да се филозофија бави животом, постанком свега, онда без сумње можемо рећи да се у својој основи бави и проучавањем среће, тј. откривањем онога што ће учинити да наше постојање сматрамо вредним. Човек постаје срећан у правом смислу те речи тек када открије смисао свог постојања.


Постоје разне врсте среће али за нас најбитнија, као што је и Аристотел рекао, јесте она непрекидна срећа, која се никада не гаси, нити временом слаби.Ту срећу можемо досегнути само умно, само пробуђеном свешћу и мудрошћу, па из тога можемо увиђамо да су филозофи људи који су истински срећни.


Сваки човек другачије схвата појам среће, неки се задовољавају оним материјалним, тренутним уживањима, неки сматрају да је срећан онај човек који живи у складу са природом, а ја мислим да је поента ускладити све тј. бити умерен, смирен, и заправо што је најбитније у сваком тренутку промишљати својом главом.


Људи као што су филозофи, који су презрели све те „пролазне среће“ имају рецепт за ону срећу која никада неће избледети. То је њихов слободан ум, њихова мудрост која ће им помоћи да и у најцрњиммоментимапронађу светлост.Таквим умом спознају се праве вредности, оне у којима лежи непрекидна срећа.


Аристотел нам каже да је теоријски, умни, живот одраз најпотпунијег задовољства. За њега је потпуна индивидуална независност заправо срећа, а такву независност поседују филозофи, они који су независни од других људи, а зависни од свог ума, који су спознали праве вредности, праву срећу и ускладили сопствене тежње са сопственим способностима.


Дакле, не само да су филозофи срећни већ сматрам да свако од нас треба да следи пример таквих људи, да тежи ка свом остварењу, ка спознаји своје индивидуалности пре свега, спознаји свог постојања, заправо да тежимо ка мудрости и умном уздизању изнад свих „пролазних срећа“. Мудрост и ум јесу предуслов за откривање непрекидне среће, зато угледајмо се на филозофе, и учинимо да наш живот па и животи свих других људи буду бар мало ближе блаженству и испуњености.

Станојевић Милица IV-5

 

Професор Мирко Марковић