etika (gr. običaj,),
fil. deo filozofije koji proučava i procenjuje moralne vrednosti (što je dobro ili što je rđavo, što treba da bude ili što ne treba da bude), poreklo i načela moralnosti (još se zove: moralna filozofija, praktična filozofija, nauka o moralu); hrišćanska etika nauka o moralu osnovana na hrišćanskim dogmama; senzualna etika shvatanje po kojem je "dobro" ono što se čulnom opažaju pokaže kao takvo: radost trenutka.

moral (l.mos gen. moris običaj, moralis),
fil. skup običaja, naročito dobrih običaja, onih koji omogućuju povoljan i skladan opstanak i razvitak pojedinca i društva, vrlina, krepost, najviši zakon održanja ljudskog društva; misao kojoj je cilj da pouči, pouka (napr. neke priče, basne); fig. duševno raspoloženje, duh, hrabrost, napr. vojnički moral;

informacija (l. informatio),
poučavanje, upućivanje, uputstvo; obaveštavanje, obaveštenje; raspitivanje; obaveštenost; obaveštenje, obavest, izveštaj, izvešće; sudsko izviđanje, istraga.

kodeks (l. codex trupad, deblo, panj;),
zakonik, zbornik zakona; rukopis; figurativno: propis, propisi, pravila.