Lični odnosi novinara sa izvorima od kojih dobijaju informacije mnogo zavise od veza koje medijska kuća tog novinara ima sa svojim okruženjem i od činjenice da nužno mora da održava odnose ravnoteže sa glavnim činiocima društvenog sistema.
       Jedan od problemskih aspekata savremenog infomisanja je i sve veća aktivnost osoba koje se profesionalo bave kumuniciranjem, osoba koje su zadužene za odnose s javnošću ili atašea za štampu.
       U tom smislu, novinarski rad je smešten u odnos između određenog medija i njegove publike. Taj odnos pretpostavlja neke dužnosti i takođe uključuje određena ograničenja koja deluju na izbor i obradu vesti. Aktuelnost je osnovni kriterijum novinarske vesti. Ali, nije jedini. Od svih događaja koji se odvijaju istovremeno, neki su “posebno istaknuti”.
       Brzina je oduvek bila poteškoća koja otežava potragu za informacijom i razradu i difuziju informacije. Vest je jedina roba koja posle 24h nema nikakvu vrednost.
       Novinar, pri obavljanju profesionalnih izbora, ne može da apstrahuje ličnu životnu priču, svoje društveno poreklo, sredinu u kojoj se kreće, svoju kulturu i ubeđenja. Kod novinara postoje i druga ograničenja, a ne samo ona koje mu nameće oslanjanje na principe profesionalne etike I na one vrednosti koje uzima kao načela.
       Sami novinari raspravljaju o zahtevu za objektivnošću u novinarskoj praksi. Neki ga smatraju prvorazrednim, a neki odbacuju i daju prednost manje specifičnom moralnom zahtevu za poštanjem. Objektivnost novinara je predmet diskusije u raznim vidovima:
      Epistemološki vid – Diskusija je najčešće usmerena upravo na epistemološki vid. Novinarska objektivnost se shvata kao adekvatnost vesti u odnosu na stvarnost koju ta vest ima nameru da rekonstruiše i kao sposobnost da se događaji prenesu onako kako su se odigrali.
      Psihološki vid – Kritika objektivnosti novinara je ovde zasnovana na ličnm merilima novinara. Objektivost je nemoguća jer novinar procenjuje događaje samo na osnovu sopstvene subjektivnosti.
      Pragmatični vid – Pragmatična kritika novinarske objektivnosti uzima u obzir uslove, prakse i skup ograničenja kojima su novinari podvrgnuti.
      Etički vid – Novinarska objektivnost nije definisana kao zamagljeno sagledavanje odgovornosti novinara. U etičkom smislu, poštovanju norme je suprotstavljeno opravdavanje ciljeva, a to suprotstavljanje potvrđuje koliko je teško profesionalnu etiku zasnovanu na dužnostima koje spadaju u domen apriornog prihvatanja onog što je dobro, učini kompatibilnom sa jednom teleološkom etikom, usmerenom ka ciljevima koji se smatraju dobrim.
      Ideološki vid – Ideološka kritika nastoji da, na osnovu pretpostavki koje najčešće pripadaju marksističkoj tradiciji, ukazuje na formalin karakter objektivnosti kao instrumenta za mistifikaciju radi neprekidnog održavanja i pojačavanja dominantnih sila i snaga u društvu, u domenu saznavanja vesti.
      Kad smo sagledali sve ove ograničavajuće faktore, možemo se upitati: Kakvu slobodu uopšte ima novinar? Kad etika pretpostavlja postojanje određenog subjekta sposobnog za procenjivanje, za definisanje alternative i za obavljanje izbora!